Gramatika

Prelazak L u O

Kada se glas L našao na kraju sloga ili na kraju reči zamenio se sa glasom O. Primeri: sol< soo(dolazi do sažimanja)> so stol< stoo> sto sokol< sokoo> soko

Gubljenje suglasnika

Kada se dva ista glasa u okviru jedne reči nađu jedan do drugog, jedan se gubi, odnosno uprošćava se suglasnički skup radi lakšeg izgovora te reči.Primeri: Rus+ski> russki> ruski bez+zvučni> bezzvučni> bezvučni

Nepostojano A

Fonetska alternacija Nepostojano A najčešće se uočava u nominativu jednine i genitivu množine. Prisutna je i kod imenica, i kod prideva, i kod glagola. A čest je slučaj da se javlja i kod predloga.

Jotovanje

Kada se nenepčani suglasnik nađe ispred glasa J onda on prelazi u prednjonepčani suglasnik. Zubni suglasnici d, t, z, s, c + j > đ, ć, ž, š. Usneni suglasnici b, p, m, v + j > blj, plj, mlj, vlj. Sonanti l, n + j > lj, nj. Zadnjonepčani k, g, h + j > č, ž, š

Palatalizacija

Palatalizacija je fonetska alternacija u kojoj se zadnjonepčani suglasnici k, g, h zamenjuju sa prednjonepčanim (palatalnim) suglasnicima č, ž, š.

Sibilarizacija

Sibilarizacija je fonetska alternacija u kojoj zadnjonepčani (velarni) suglasnici k, g, h prelaze u sibilante c, z, s.Glasovi k, g, h nejčešće prelaze u c, z, s ispred nastavka i.

Prevoj vokala

Pod pojmom prevoj vokala podrazumeva se stara glasovna promena koja se odnosi na promenu vokala (samoglasnika) u korenu jedne reči, čime su se stvarale reči srodnog ali različitog značenja. Rezultat ovakvih alternacija su promene vokala između reči sa istim korenom.Samu fonetsku alternaciju mogu činiti dva vokala ili više vokala.