Srpski jezik

Zamenice

Zamenice su promenljiva imenska vrsta reči koje upućuju na predmete, bića i stvari kao i na reči koje te pojmove označavaju. Zamenice su upućivačke reči. Zamenice se dele u dve grupe: imeničke i pridevske.

1. Imeničke zamenice 

Imeničke zamenice su samostalne u rečinici i u tim slučajevima imaju gotovo iste osobine kao i imenice. Dele se u nekoliko vrsta:
a) lične zamenice: ja, ti, on, ona, ono; mi, vi, oni, one, ona
b) upitne zamenice za lica i stvari: ko? šta?
v) neodređene zamenice: neko, nešto
g) odrične zamenice: niko, ništa
d) opšte zamenice: svako, svašta, iko, išta, ko god, što god, ma ko, ma šta
đ) povratna zamenica za svako lice: sebe, se

2. Pridevske zamenice

Pridevske zamenice su nesamostalne u rečenici, bliže određuju imenicu uz koju stoje (kao i pridevi). Dele se u sledeće vrste:
a) prisvojne zamenice: moj, tvoj, njegov, njen, naš, vaš, njihov
* prisvojna zamenica za svako lice: svoj
b) pokazne zamenice: ovaj, onaj, taj; ovakav, onakav, takav; ovoliki, onoliki, toliki
v) neodređene zamenice: neki, nečiji, nekakav, nekoliki
g) upitno-odnosne zamenice: koji, čiji, kakav, koliki
d) odrične zamenice: nikoji, ničiji, nikakav, nikoliki
đ) opšte zamenice: svaki, svačiji, svakakv, ikoji, ičiji, koji god, kakav god, bilo čiji, ma koji, ma čiji

Lične zamenice ja, ti, on, ona, ono (kako u jednini tako i umnožini) u deklinaciji u genitivi, dativi, akuzativu imaju neneaglašene, enkklitičke oblike koji glase:
genitiv: mene, me; tebe, te; njega, ga; nje, je
dativ: meni, mi; tebi, ti; njemu, mu; njoj, joj
akuzativ: mene, me; tebe, te; njega, ga; nju, je, ju 

Odrične zamenice se uz predloge uvek pišu odvojeno!
ni od koga, ni sa kim, ni sa čim, ni na šta, ni prema kome, ni o kome, ni o čemu, ni na koga

Razlikovanje imeničkih i pridevskih zamenica u primeru:
Ona te je sinoć zvala= imenička zamenica (samostalna je i može da zameni imenicu)
Ona devojka što si je upoznao te je sinoć zvala= pridevska (odnosi se na imenicu devojka)

Vrste reči