Srpski jezik

Tvorba reči preuzimanjem reči iz stranih jezika

U srpskom jeziku, kao i u drugim svetskim jezicima, čest je slučaj da se pozajmljuju reči iz drugih jezika. U srpskom jeziku najčešće su pozajmljivane reči iz jezika susednih zemalja ili zemalja koje su sa Srbijom imale određene kulturno-istorijske veze. Takve reči su najčešće došle iz mađarskog, turskog, nemačkog, češkog, engleskog, ruskog jezika. Takve reči su se skoro odomađile u srpskom jeziku da se gotovo i ne vidi razlika niti se u brojnim slučajevima raspoznaje da je u pitanju pozajmljena reč. 
Kada su jednom prešle u svakodnevnu upotrebu, pozajmljenice su u srpskom jeziku sačuvale svoje značenje i sferu svoje upotrebe, ali su se prilagodile tvorbenim i morfološkim pravilima srpskog jezika (nastavci za oblik, promena kroz padeže...). Fond reči koji se razvija zahvaljujući pozajmljenicama vrlo je razvijen. Reči iz stranih jezika mogu se na dva načina preuzimati u srpskom jeziku:

I Pozajmljivanjem osnovnog oblika reči iz određenog stranog jezika

1) turcizmi- reči pozajmljene iz turskog jezika:
džezva, buregdžija, boja, čamac, bakar, tobdžija
2) romanizmi- reči pozajmljeni iz romanskih jezika kao što su italijanski, španski, francuski, latinski:
nacija, literatura, doktor, opera, balkon, nivo, bife, bulevar, avenija
3) grcizmi (grecizmi)- reči pozajmljeni iz grčkog jezika:
atmosfera, anđeo, filolog, manastir, hlor, biblioteka, gips
4) germanizmi- reči pozajmljene iz nemačkog jezika:
pegla, štrudla, buter, moler, šraf, vaga, šminka
5) rusizmi- reči iz ruskog jezika:
kružok, sputnjik, zapeta
6) anglicizmi- reči iz engleskog jezika:
tenk, sport, vikend, džemper, film, parking
7) hungarizmi- reči iz mađarskog jezika:
gulaš, vašar, lopov, ašov 

II Kalkiranjem (bukvalnim prevodom strane reči)

Ovakvim postupkom nastaju reči koje se nazivaju kalkovi.
Primeri za kalkove su sledeće reči:
Handbuch (nem.)= priručnik
Ubermensh (nem.)= nadčovek
Superman (engl.)= superčovek, nadčovek
autocratie (franc.)= samovlašće 

Reči u srpskom jeziku mogu se podeliti prema sferi njihove upotrebe. Tako imamo sledeće grupe:

1) istorizmi- zastarele reči ili reči koje su prestale da se upotrebljavaju s prestankom postojanja predmeta i pojava koje označavaju: oborknez, nahija, kiridžija, kmet
2) arhaizmi- zastarele reči koje su zamenile nove reči: terzija (krojač), šuster (obućar), pismenica (gramatika), ćesar (car), alas (ribar)
3) neologizmi- nove reči koje nastaju sa razvojem tehnologije (takve reči najčešće dolaze iz engleskog jezika):
softver, hradver, robotika, menadžment, resursi
4) termini- reči koje označavaju određene pojave i stvari iz nauke, tehnike, umetnosti i iz različitih struka:
atom, molekul, baza, sinus, kosinus, imenica, sintaksa, hiperglikemija 
Posebnu skupinu reči čine frazeologizmi koji označavaju skup reči sa određeneim značenjem koji se najčešće može razumeti u kontekstu ili ima preneseno, metaforičko značenje. Primeri za frazeologizme su:
kad na vrbi rodi grožđe= nikada
raditi nešto ispod žita= tajno, skriveno
do dna= do kraja
dići ruke= odustati

Pored pozajmljivanja reči iz stranih jezika, čest je slučaj da se u srpski jezik prenesu i različiti prefiksi i sufiksi stranog porekla koji se nazivaju pefiksoidi i sufiksoidi.
Prefiksoidi: auto-, aero-, mikro-, makro-
Sufiksoidi: -bus, -fil, -log, -fob

Pozajmljenice