Srpski jezik

Pridevi

Pridevi su promenljive imenske vrste reči koje su nesamostalne, stoje uz imenicu i bliže je određuju. Gramatičke kategorije prideva su rod, broj, padež, pridevski vid i komparacija, odnosno poređenje.

Pridevi se po značenju dele u nekoliko vrsta:

1) Opisni pridevi

Opisni pridevi opisuju pojam uz koji stoje, daju im određenu osobinu ili karakteristiku.

mlad, star, pametan, glup, vredan, lenj

2) Gradivni pridevi

Gradivni pridevi označavaju od čega je sastavljen ili napravljen pojam koji bliže određuju.

pamučan, limen, peščan, voden, brašnast

3) Pridevi prostornih odnosa (mesni)

Pridevi za prostorne odnose (mesni) označavaju mesto ili prostor pojma koji bliže određuju.

gornji, donji, levi, desni, tamošnji, prednji

4) Pridevi vremenskog odnosa (vremenski)

Vremenski pridevi označavaju vreme.

jučerašnji, današnji, sutrašnji, prošlogodišnji, zimski

5) Prisvojni pridevi

Prisvojni pridevi označavaju pripadnost.

beogradski, srpski, Miličin, Marijin, Milošev, narodni

6) Pridevi koji označavaju namenu

stočni, očni, zdravstveni

Vid prideva

Pridevi mogu biti određenog i neodređenog vida. Neodređeni vid ili kraći oblik ima nulti nastavak, a određeni ili duži oblik ima nastavak -i u nominativu jednine.

Mlad čovek šeta gradom.(neodređeni vid)

Onaj mladi čovek koji je šetao gradom ...(određeni vid)

Deklinacija neodređenog i određenog vida prideva

neodređeni vid
nominativ:mlad
genitiv:mlada
dativ:mladu
akuzativ:mlada
vokativ:mladi
instrumental:mladim
lokativ:mladu

određeni vid
nominativ:mladi
genitiv:mladog
dativ:mladom
akuzativ:mladog
vokativ:mladi
instrumantal:mladim
lokativ:mladom 

On je vredan student. Kao imenski predikativ pridev je uvek neodređenog vida (nećemo reći: On je vredni student.).

Opisni pridevi mogu imati oba pridevska vida.

Pridevi koji mogu imati samo neodređeni vid su:

* pridevi na -ov, -ev, -in (Milošev, Marijin)

Pridevi koji imaju samo određeni vid su:

*pridevi na -ji, -ni, -nji (dečiji)

*pridevi na -ski (-čki, -ški)

*pridevi mali, jarki, bojni, žarki

Komparacija prideva

Komparaciju odnosno poređenje prideva mogu imati opisni pridevi. Komparacija pokazuje stepen izraženosti, jačine određene osobine ili karakteristike pojma koji pridev bliže određuje.

Postoje tri stepena u komparaciji prideva, a to su pozitiv, komparativ, superlativ.

Komparativ i superlativ se dobijaju dodavanjem sledećih nastavaka na pridev u osnovnom obliku.

Komparativ:

-j, -ij, -š

Superlativ:

naj+oblik komparativa

grub-grublji-najgrublji
smeđ-smeđi-najsmeđi
hrabar-hrabriji-najhrabriji
lak-lakši-najlakši

Samo tri prideva u srpskom jeziku grade komparaciju uz nastavak , a to su pridevi lep, lak, mek

Nepravilnu komparaciju imaju sledeći pridevi:

mali-manji-najmanji
dobar-bolji-najbolji
zao-gori-najgori
veliki-veći-najveći

Vrste reči