Srpski jezik

Objekat

Objekat označava predmet radnje, on je obuhvaćen radnjom, odnosno na njemu se vrši radnja koja je iskazana predikatom. Objekat može biti pravi i nepravi.

Pravi objekat

Pravi objekat se javlja isključivo uz prelazne glagole bez predloga. Postoje tri tipa takvog objekta.

1) pravi objekat u akuzativu
Gradim kuću.
Pišem pismo.
Sečem kolače. 

2) pravi objekat u partitivnom, deonom genitivu koji se može zameniti akuzativom
Pio sam sinoć na proslavi šampanjca.
Jeli smo kiflica i torti na rođenadanu
*kada se ovi primeri zamene akuzativom glasiće:
Pio sam sinoć na proslavi šampanjac.
Jeli smo kiflice i torte na rođendanu

3) pravi objekat u slovenskom, odričnom genitivu koji se može zameniti akuzativom
Miloš nije rekao ni reči.
Cele noći nisam oka sklopio
*kada se ovi primeri zamene akuzativom glasiće:
Miloš nije rekao ni reč.
Cele noći nisam oko sklopio

Nepravi objekat

Nepravi objekat se javlja u svim zavisnim padežima sa predlogom ili bez predloga i to uz neprelazne glagole.

Ispričala sam im celu istinu. (dativ)
On stalno samo klima glavom. (instrumental)
Pričamo o sreći. (lokativ; uvek s predlogom) 
Najeli smo se sarmi i napili piva. (genitiv; ne može se zameniti akuzativom) 

U srpskom jeziku postoje glagoli koji uz sebe mogu vezati dva objekta, odnosno dve rekcije, pa se takvi glagoli nazivaju dvorekcijski glagoli. To su glagoli davanja (dati, pokloniti, poslati, uručiti, pružiti) i glagoli saopštavanja (reći, kazati, saopštiti, javiti, pričati). Takvi glagoli se dopunjuju nepravim objektom u dativu i pravim objektom u akuzativu.
Javiti Milici lošu vest.
Poslati roditeljima poklon za godišnjicu braka.
Uručiti učenicima diplome

Rečenični konstituenti